Нема бежања

Лети Северин мирисао је на лубеницу и очај. Тихо су падале вечери, најављиване цврчцима и шапутаним разговорима. Град ти је склизинуо кроз прсте. Једва да си знао како да га живиш. Латинство као да је испрано. „Преко” мирисао је на чоколаду, еурокрем, ваниле, виски, Фелинија, нугата, Сољеницина и пуно кафе. Могао си да идеш до Срба ако имаш дозволу, у неком не баш великом граду, више као неки шик вашар. Кладово је одједном постало Капија, или портал, где се осећао мирис Европе, у метафизичком вртлогу, али не и тужном. Осим тога, ићи код Срба био је најкоришћенији глагол, у свим временима, и за сва лица.